OVLAŠĆENI ECDL TEST CENTAR

Vojvođanskih brigada 28, Novi Sad

T: (021) 422-969, 423-024

nstelecentar@nshc.org.yu

Cenovnik kurseva

Reference

NS Telecentra

TRENING ASERTIVNOSTI

kao sredstvo ličnog razvoja i unapređenja veština komunikacije sa drugim ljudima

Pripremila: Milena Ćuk, Novosadski humanitarni centar, Novi Sad

O treningu asertivnosti

Asertivni trening, proistekao iz teorijske orijentacije kognitivno-bihejvioralnih terapija koristi se, ne samo u rehabilitaciji osoba sa mentalnim poremećajima i poremećajima ponašanja kao što su anksiozni poremećaji, bolesti zavisnosti, sexualne disfunkcije, delinkvencija, već i za unapređenje životnih veština svih onih osoba koje žele da rade na svom razvoju. Trening asertivnosti našao je svoju primenu u raznim preventivnim programima i modulima za razvoj socijalnih i specifičnih komunikacijskih veština različitih grupa korisnika.

 Osnovna pozitivna promena vezana za asertivno ponašanje je što se putem njega pojačava samopoštovanje koje je samousmereno (nije direktno vezano za druge ljude). Asertivno ponašanje, za razliku od agresivnog, pojačava kontrolu nad sobom u odnosu na kontrolu nad drugima. Ono vodi efikasnijem zadovoljavanju želja i ostvarivanju ciljeva, boljoj interakciji sa drugim ljudima kroz poštovanje njihovih asertivnih prava i razvijanje odgovornosti za svoje postupke. 

U pitanju je polustrukturisana procedura koja se najčešće sprovodi sa grupom polaznika, no može se raditi i individualno. Kada se radi u grupi, susreti su organizovani po radioničarskom principu. U njihovom sprovođenju se stavlja akcenat na praktični rad (demonstracije, igrice, modeliranje, role play vežbe, diskusije, domaći zadaci itd.).

O asertivnosti i ostalim stilovima u komunikaciji

Da bismo normalno funkcionisali u bilo kojoj oblasti života ili rada, mi komuiniciramo sa drugim ljudima. Kvalitet našeg života u velikoj meri zavisi od naše umešnosti da kažemo šta mislimo, da tražimo uslugu, da pružimo informaciju, da izrazimo slaganje, neslaganje ili pak da odbijemo nekoga, da uputimo pohvalu, kritiku, da se snađemo u konfliktu. Svakodnevno se nalazimo u različitim relacijama sa drugim ljudima i u različitim komunikacijskim situacijama. No, koliko smo zadovoljni svojom umešnošću da se snađemo u tim situacijama?

Asertivnost je stil u komunukaciji koji možemo koristiti u svim nabrojanim situacijama. Prema Lange&Jakubowski, asertivnost podrazumeva izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, pošten (iskren) i adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi. Asertivna poruka izražava, opisuje osobu i izrečena je bez dominiranja, ponižavanja ili degradiranja druge osobe. Asertacija uključuje uvažavanje, ali ne i snishodljivost koja vodi u submisivno ponašanje iz uverenja da druga osoba ima veća prava jer je u ulozi moći, iskusnija, učenija, drugog pola, nacionalnosti ili rase. Asertacija uključuje samopoštovanje jednako poštovanju prava druge osobe. Za asertivno izražavanje karakteristične su tzv. Ja-poruke kojima se drugima daje do znanja da je to o čemu pričamo proizvod našeg subjektivnog doživljaja - mišljenja, utiska, verovanja, osećanja - i da se drugi sa tim mogu složiti, a i ne moraju jer i oni imaju pravo na svoj subjektivni doživljaj i odluku.

Iako ima brojnih prednosti, važno je napomenuti da asertivnost nije stil u komunikaciji kojim je zagarantovano da ćemo dobiti ono što želimo i nije ponašanje koje treba po svaku cenu u svakoj situaciji da koristimo (ponekad je mudrije prećutati, npr. suprotstavljanje nadređenima ukoliko će to ugroziti naš položaj, ili odložiti svoju asertivnu reakciju).

Pored asertivnog stila ili ponašanja, razlikujemo pasivni i agresivni stil u interakciji sa drugim ljudima koji se uglavnom opisuju kao dva suprotna pola asertivnosti.

Ponašamo se pasivno kada imamo problem da kažemo šta mislimo i osećamo. Na primer: neprijatno nam je da tražimo informaciju od slučajnog prolaznika na ulici; da kažemo prijatelju da nam smeta njegovo ponašanje; da kažemo osobi koja nam se sviđa šta osećamo prema njoj; da kažemo ne; da izrazimo svoje mišljenje na sastanku itd. Kada se ponašamo pasivno, mi narušavamo svoja prava, ne poštujemo svoje potrebe, ne postavljamo granice u odnosu na druge ljude, u komunikaciji smo nesigurni. U osnovi pasivnog ponašanja je težnja da se po svaku cenu izbegne konflikt, a rezultat: dopuštamo da drugi kontrolišu naš život, iako to ne želimo. 

Agresivni stil u komunikaciji podrazumeva direktno zalaganje za svoja prava i izražavanje misli, osećanja i uverenja na način koji je često neiskren, obično neadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe.

Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija moći, dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom. Ljudi koji reaguju agresivno uglavnom smatraju da su pred njih postavljeni nerazumni i suvišni zahtevi. Samu situaciju doživljavaju kao preteću tako da im agresivno reagovanje deluje potpuno opravdano.

U realnom životu, ponekad je teško razgraničiti pomenute stilove u komunikaciji. Pasivno-agresivni stil, ne tako retko zastupljen, nameće se kao četvrti stil u komunikaciji. Osobu koja se ponaša pasivno-agresivno bes «tera» da od drugih dobije ono što želi, ali je strah sprečava da to učini direktno. Svoju agresivnost osoba prerušava tako da bi izbegla odgovornost za svoje ponašanje. Ukoliko pokušate da se konfrontirate, osoba koja se ponaša pasivno-agresivno uvek može negirati postojanje namere.

Sledeća su ponašanja karakteristična u pasivno-agresivnom stilu: ignorisanje, durenje, odbijanje komunikacije; ironične ili sarkastične opaske; namerno spor ili loš rad na zadacima koji joj/mu se ne sviđaju; izbegavanje obaveza koje se pravda zaboravnošću; opstrukcija (ometanje) napora drugih  izbegavanjem da se uradi sopstveni deo posla (kad radite u timu, npr.); redovno kašnjenje na sastanke (sa uvek spremnim izgovorom).

Nije svako kašnjenje, loše urađen posao, odlaganje i sl. pasivno-agresivna reakcija, ali ako se to često ponavlja (i ako šteti drugim ljudima); ukoliko je osoba koja se tako ponaša zadovoljna lošim ishodom (baš je briga) i sl., verovatno da se radi o pasivno-agresivnom stilu.

Bazične procedure u asertivnom treningu

Pored učenja konkretnih veština u komunikaciji, kao što su veštine jasnog i direktnog izražavanja, odlučnost da se kaže NE, izlaženje na kraj sa manipulacijom, konstruktivno odgovoranje na kritiku i sl., sa polaznicima treninga se radi na osvešćivanju unutrašnjih barijera koje ih sprečavaju da se ponašaju asertivno. Ljude je često potrebno podsećati da imaju pravo da pogreše; da kažu: «Ne znam»; da se ne dopadnu nekome, a pre svega da su oni sami odgovorni za svoje ponašanje isto koliko su i drugi ljudi odgovorni za svoje ponašanje.

Bazične procedure asertivnog treninga prilagođavaju se ciljnoj grupi treninga, a to mogu biti menadžeri, adolescenti, studenti, nezaposleni, omladinski radnici, aktivisti nevladinih organizacija, i svi ostali građani. Iako se trening može izvesti u različitim formama, ipak postoje četiri bazične procedure koje svaki asertivni trening sadrži:

           1) učenje o razlikama između asertacije i agresivnosti i između pasivnosti i učtivosti; razumevanje razlika između različitih oblika interpersonalnog ponašanja;

           2) učenje da se prepoznaju i prihvate svoja asertivna prava i prava drugih ljudi;

3) redukovanje postojećih kognitivnih i afektivnih prepreka na putu ka asertivnom ponašanju (iracionalnih uverenja, ekscitirajuće anksioznosti, osećanja krivice, besa i dr.);

4) razvijanje asertivnih veština pomoću praktičnih metoda.

Postoje razni kursevi namenjeni razvoju veština komunikacije. Ono što je karakteristično za aserivni trening je to što intervencije nisu usmerene samo na usvajanje konkretnih veština i na »doterivanje« našeg nastupa, onoga kako delujemo drugim osobama u interakciji. Asertivni trening podrazumeva pre svega rad na sebi, na svom unutrašnjem biću, na izlaženju na kraj sa mislima, uverenjima i emocijama koje nam ne donose mnogo koristi, te na pronalaženju ravnoteže između našeg unutrašnjeg sveta, spoljašnje reakcije koju manifestujemo i situacije u kojoj se nalazimo.

Reference:

1. Paterson, R. J. (2000). The Assertiveness Workbook: How to Express Your Ideas and Stand Up for Yourself at Work and in Relationships. Oakland, New Harbinger Publications, Inc.

2. Smith, M. (1988). When I say No, I feel guilty: How to cope – using the skills of systematic assertive therapy. New York, Bantam books.

3. Tovilović, S. (2005). Asertivni trening: efekti tretmana, održivost promena i udeo terapeuta u terapijskom ishodu. Psihologija, 38(1), 35-54.

4. Tovilović, S., Krstić, T. Radna sveska za učesnike iskustvene grupe za trening asertivnosti.

NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR 2004 - 2008