Izbeglice i raseljena lica u Vojvodini

Projekti NSHC-a :

Mreža mobilnih timova za pomoć najugroženijim izbeglicama >>>

Razvoj lokalne ekonomije za održiv povratak i reintegraciju u Hrvatskoj >>>

Novosadska inicijativa - Putokazi do trajnih rešenja >>>

Analitički

izveštaj SSI:

Integracija kao dugoročno rešenje za izbeglice i raseljena lica u Srbiji

PDF 213KB

Analitički izveštaj SSI:

Pravo na azil u Republici Srbiji i uporedna rešenja u regionu jugoistočne Evrope

PDF 147KB

BILTEN

Srpskog saveta za izbeglice

Br.1, avgust 2006.

Tema broja:

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama

PDF 270KB

Br.2 Tema broja:

Integracija

PDF 270KB

Regionalna konferencija o trajnim rešenjima,

Novi Sad, 31.-31.5.2003.g.

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Druge organizacije koje pružaju pomoć izbeglim i raseljenim licima u Srbiji:

Besplatna pravna pomoć:

Praxis Novi Sad, Ise Bajića 8, tel. (021) 472-3468

SDF Beograd, Kneza Miloša 19/I, tel. (011)323-1969

HCIT Novi Sad, Vojvođanskih brigada 17, tel.(021)528-132

Pomoć povratnicima u Hrvatsku i na Kosovo:

DRC Novi Sad,

Ise Bajića 8, tel. (021)472-3468

UNHCR Beograd, Krunska 61, tel.(011) 344-2091, 344-2947

Materijalna pomoć:

DRC (pomoć u lekovima), Beograd, Zagrebačka 6, tel. (011) 218-7812

Crveni krst Vojvodine, Novi Sad, Pionirska 8, tel.(021)423-750

Crveni krst Novog Sada, Novi Sad, Pionirska 12, tel.(021)622-755

Izbeglice i raseljena lica u Vojvodini

Kao posledica ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, od 1991. godine do danas u Vojvodinu je došlo preko 300.000 izbeglica, što čini više od polovine broja svih izbeglih osoba u Srbiji. Prema zvaničnim podacima UNHCR-a, krajem 2002. godine u Vojvodini je živelo 166.000 izbeglica i oko 12.500 raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Na poslednji popis odazvalo se više od 67.000 izbeglica. Revizija njihovog izbegličkog statusa je u toku i očekuje se da će oko 30% izgubiti status zbog sticanja državljanstva SCG, zbog prijave za program povratka i obnove u Hrvatskoj ili zato što se nisu odazvali popisu 2001. godine.

Loša ekonomska i nestabilna politička situacija u Srbiji otežava integraciju izbeglica, koju je kao trajno rešenje odabralo oko 60% izbeglica. Nerešeno stambeno pitanje i visoka stopa nezaposlenosti su dva osnovna problema sa kojima se nose izbegla i raseljena lica. Tome doprinosi nemogućnost završavanja radova stambenih jedinica bez pomoći, problem legalizacije, loša infrastruktura, nemogućnost dobijanja grantova i kredita (samo oko 20% izbeglih je na neki način rešilo svoje stambeno pitanje), loša informisanost i needukovanost o vođenju samostalnog biznisa, neprijavljivanje na tržište rada (U Vojvodini se prijavilo samo njih 15.000). Dobijanje državljanstva Srbije i Crne Gore ne olakšava svakodnevni život izbeglicama. Iako se u poslednje vreme oseća poboljšanje i dalje suviše sporo teče proces povratka i obnova porušene imovine, pogotovo u Hrvatskoj. Stvaranje bezbednih uslova za povratak raseljenih lica na Kosovo se još ne nazire, a njihovi problemi u raseljeništvu su veliki. Onemogućeno im je stambeno zbrinjavanje i konkurisanje za grantove za ekonomsko osamostaljivanje, što često dovodi do animoziteta između raseljenih i izbeglih lica, a život u naseljima sa lošim higijenskim uslovima je skoro nepodnošljiv. Ovo su samo neki od problema sa kojima se susreće ova populacija. Loši uslovi života povećavaju broj obolelih i pojavu izraženih posledica postraumatskog sindroma: poremećene porodične odnose, asocijalno ponašanje, depresivno-neurotske smetnje, porast alkoholizma, narkomanije, prostitucije, itd. (Na slici: deca izbeglice ispred kolektivnog centra 'Čardak', koji je kasnije izgoreo u požaru, a njegovi stanari raseljeni u druge kolektivne centre u Srbiji)

Mreža mobilnih timova za pomoć najugroženijim izbeglicama

Donator projekta: UNHCR

Koordinator: Nenad Opačić, diplomirani psiholog

Psihosocijalno savetovalište:
Temerinska 54, Novi Sad

Telefon: (021) 528-801

Radno vreme: 15 - 17 sati

Od aprila 2000.godine NSHC realizuje ovaj projekat u Vojvodini sa ciljem da se posebno ugroženim izbeglicama i raseljenim licima pruži psihosocijalna pomoć i podrška, te da se uspostave i razviju lokalne, opštinske mreže socijalno-humanitarnih usluga za izbeglice. Na projektu je angažovano 16 mobilnih timova psihologa i socijalnih radnika koji usluge psihosocijalne podrške, informisanja i zastupanja pružaju korisnicima u okviru terenskog rada i kućnih poseta u svim opštinama u Vojvodini. U Novom Sadu se ove usluge pružaju i u okviru Psihosocijalnog savetovališta u Temerinskoj 54.

U realizaciji projekta NSHC ostvaruje dobru saradnju sa lokalnim povereništvima Komesarijata za izbeglice, opštinskim kancelarijama Crvenog krsta, Centrima za socijalni rad, predstavnicima opštine, kao i međunarodnim i domaćim NVO-ima. U 2005. godini saradnici su pored svojih redovnih aktivnosti posebno bili angažovani na pružanju pomoći u pribavljanju dokumenata za državljanstvo, ostvarivanju prava na socijalnu pomoć, na informisanju, motivisanju i pripremanju korisnika za smeštaj u zgrade socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima i druge ustanove socijalne zaštite; rad sa stanarima kolektivnih centara predviđenih za zatvaranje, kao i praćenje korisnika koji su napustili centre; na pomoći korisnicima prilikom popunjavanja aplikacionih upitnika za grantove za građevinski materijal i za grantove za samozaposlenje.

Projekat na teritoriji centralne i južne Srbije realizuju nevladine organizacije ''Amity-snaga prijateljstva'' iz Beograda, ''Sigma Plus'' iz Niša i ''Horizonti'' iz Čačka.

VRH STRANE

Razvoj lokalne ekonomije za održiv povratak i reintegraciju

NSHC i Srpski demokratski forum (SDF) iz Pakraca, Hrvatska, u toku 2006. godine zajednički su realizovali projekat promocije održivog povratka i reintegracije u Hrvatsku, pod nazivom ’’Razvoj lokalne ekonomije za održiv povratak i reintegraciju’’. Višegodišnje iskustvo SDF-a u programima povratka i revitalizacije ratom pogođenih područja u Hrvatskoj pokazalo je da je jedna od najvećih prepreka uspešnom povratku izbeglih i raseljenih - ekonomska nesigurnost i manjak mogućnosti za zaposlenje. Zato je osmišljen projekat pomoći u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, čime se na konkretan način promoviše i pomaže održiv povratak i reintegracija u Hrvatskoj.

U poslednjih 15 godina ruralna područja Hrvatske pretrpela su velike promene u ekonomiji, naročito u svetlu potrebe da se mala poljoprivredna gazdinstva usklade sa potpuno novim ekonomskim i pravnim okvirima, u skladu sa standardima EU. Ratom pogođena područja su naročito ugrožena, a nedostatak mogućnosti za zaposlenje i razvoj malih i srednjih preduzeća značajno otežava povratak izbeglih i raseljenih u ova područja. Jedna prosečna porodična farma u Hrvatskoj poseduje 2,9 hektara zemlje i nema odgovarajuće kapacitete za kvalitetnu proizvodnju. Vlasnici ovih farmi ne znaju kako da reše brojne probleme pa često ni ne razmišljaju da pokrenu proizvodnju.

U okviru ovog projekta na najmanje 20 porodičnih poljoprivrednih farmi povratnika u opštinama Okučani, Stara Gradiška i Gornji Bogićevci u Zapadnoj Slavoniji, pokrenuta je proizvodnja po savremenim tržišnim principima. Vlasnici farmi, poljoprivredni proizvođači, biće upoznati sa svim pravima i mogućnostima za dobijanje finansijske pomoći od države (premije i subvencije), čime se podstiče veća proizvodnja u skladu sa normama Evropske unije i osigurava egzistencija za sve članove porodične farme. Takođe, omogućeno im je da se edukuju iz oblasti planiranja, organizovanja i vođenja farme, modernih tehnologija proizvodnje poljoprivrednih kultura i stoke, a pružena im je i stručna pomoć u procesu registrovanja porodičnog biznisa i razvoja biznis plana. Pojedinačne farme biće udružene u kooperativu (zadrugu) koja će pomoći njihovu proizvodnju, a takođe osigurati fondove za dalje investiranje. Organizovanje pojedinačnih farmi u okviru kooperative smanjiće troškove proizvodnje, poboljšati organizaciju rada i osigurati plasman i prodaju na tržištu. Takođe, biće osigurana stručna pomoć i vođstvo, kao i zajednički nastup na tržištu. Za povratnike i raseljene u Zapadnoj Slavoniji organizovani su programi prekvalifikacije i sticanja neophodnih veština za rad na poljoprivrednim gazdinstvima.

Lokalne samouprave u sve tri opštine su upoznate sa projektnim aktivnostima u cilju uspostavljanja multisektorske saradnje, koja će doprineti ostvarivanju dugorajne dobiti za celu zajednicu. Projekat je podržalo Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Danske.

VRH STRANE

Novosadska inicijativa - Putokazi do trajnih rešenja

U okviru Programa tranzicije i razvoja NVO u Srbiji, koji je uz donatorsku podršku FRESTA programa sprovodio Danski savet za izbeglice, NSHC je od 2001.do 2004. godine realizovao projekte ''Novosadska inicijativa'' i "Putokazi do trajnih rešenja" koji su izbeglicama i raseljenim licima u Vojvodini pružali podršku u odabiru i ostvarenju održivih dugoročnih rešenja, povratka ili lokalne integracije.

NSHC je u ovaj program bio uključen zajedno sa "Grupom 484", "Zdravo da ste", IAN-om i SDF-om iz Beograda, te "Protectom" iz Niša.

Osnovna aktivnost bila je pružanje informative podrške o raspoloživim dugoročnim rešenjima za izbeglice, raseljene i predstavnike lokalnih zajednica u Vojvodini. U Novom Sadu radio je Info-Centar za izbeglice i raseljene, gde se korisnicima pružala savetodavna i zastupnička pomoć u rešavanju problema povratka i lokalne integracije. Naše korisnike obilazili smo i u kolektivnim centrima Vojvodine. U saradnji sa nevladinim organizacijama 'Društvo za toleranciju' iz Bačke Palanke i 'Regionalnim odborom za pomoć izbjeglicama Vojvodine' iz Novog Sada, NSHC je objavljivao tekstove na temu trajnih rešenja za izbeglice u biltenu 'Tolerancija', i organizovao javne tribine na temu povratka u BiH i Hrvatsku, odnosno na temu lokalne integracije.

Važan deo projekta činila je regionalna saradnja sa nevladinim organizacijama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, naročito sa VIMIO-m iz Vukovara. Rezultat ove saradnje je i održavanje Regionalne konferencije o trajnim rešenjima za izbeglice u maju 2003.godine u Novom Sadu. Zaključci i preporuke sa Konferencije >>>

S obzirom na činjenicu da većina izbeglica (60-70%) namerava ostati u Vojvodini, suština njihove uspešne integracije je ekonomska održivost. Da bi pospešili informisanost o ovoj temi, organizovali smo seriju predavanja na temu razvoja malih i srednjih preduzeća u opštinama Vojvodine. Ovim predavanjima prisustvovali su predstavnici izbeglica i predstavnici lokalne samouprave. Predavač je bio g. Miroslav Vasin, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Više o malim i srednjim preduzećima >>>

VRH STRANE

NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR 2004 - 2006